Novozelandska kompanija Dawn Aerospace saopštila je u srijedu da je završila prva tri probna leta svemirskog aviona na raketni pogon.
Uređaj Mk-II Aurora dugačak je 4,5 m i pokreće ga raketni motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji radi na kerozin i vodikov peroksid. Tokom prvih letova, uređaj se popeo na visinu od oko 1 m i razvio maksimalnu brzinu od oko 800 kv na sat, poručuju iz kompanije.
Tokom probne kampanje, koja se odvija sa aerodroma Glentanner na Novom Zelandu, ovaj avion će se na kraju popeti na visinu od oko 20 kv. Iskustvo stečeno iz ovog aviona biće iskorišćeno u drugoj verziji Mk-II Aurore, koja bi mogla da poleti do kraja ove ili početkom 2024. godine.
U jednom intervjuu, izvršni direktor Dawn Aerospacea Stefan Pauel rekao je da će ovo drugo vozilo imati mnogo lakšu strukturu, snažniji motor i druge karakteristike koje će mu omogućiti da se penje mnogo više. Cilj je da se svemirski avion podigne na visinu od 100 km, iznad međunarodno priznate granice svemira.
Trenutno nije moguće provoditi redovna, ponovljena istraživanja u atmosferi na visini od 30 km do 100 km. Sa Mk-II Aurora, kompanija ima za cilj da bude u mogućnosti da leti dva puta dnevno, nudeći platformu za aplikacije kao što su studije životne sredine u mezosferi i termosferi.
„Više od 30 km je previsoko za balone i prenisko za satelite“, rekao je Stefan Pauel. „Neki istraživači to nazivaju poljem zanemarivanja. Znamo da ima veliki uticaj na klimu i vremenske obrasce. U teoriji, postoji velika vrijednost u boljem razumijevanju ovog dijela atmosfere. Tako da ćemo vjerovatno samo početi stavljati neke prilično jednostavne uređaje za prikupljanje podataka, samo zato što nemaju puno težine."
Cilj kompanije je da upravlja svojom flotom efikasnošću poput aviona – poletanje i sletanje sa piste, korišćenje neegzotičnog goriva i ne zahteva značajno održavanje između letova. Prema Powellu, kompanije za vertikalno lansiranje počinju izgradnjom rakete s maksimalnim kapacitetom nosivosti i rade na ponovnoj upotrebi tokom vremena. Dawn ima za cilj da počne sa raketom za višekratnu upotrebu i da unapredi njene sposobnosti.
U tom cilju, raketa Mk-II Aurora takođe služi kao testni centar za veću svemirsku letelicu Mk-III Aurora, koja ima za cilj da isporuči potrošni drugi stepen i korisni teret u svemir. Cilj je da na kraju budemo u mogućnosti da lansiramo satelite teške oko 250 kg u nisku Zemljinu orbitu.
Mk-II Aurora polijeće pomoću jednog raketnog motora koji je dizajniran da radi na visini od oko 30 ili 40 km, nakon čega će vozilo putovati do visine od oko 100 km prije nego što ponovo uđe u Zemljinu atmosferu. Kompanija još uvijek procjenjuje opcije za zaštitu svemirske letjelice dok se zagrijava pri ponovnom ulasku, ali Powell je rekao da njegov inženjerski tim vjeruje da može koristiti kompozitne materijale na visokim temperaturama, što odgovara cilju kompanije o čestim letovima.
Dawn Aerospace trenutno ima oko 110 zaposlenih, od kojih je većina bazirana na Novom Zelandu, ali ima i tehnički tim u Holandiji. Prema Powellu, polovina njih radi na satelitskim motorima, što je profitabilan posao kompanije. Druga polovina radi na svemirskom avionu. Do danas, kompanija je najavila prikupljanje sredstava od 20 miliona dolara. Prihodi od svemirskih motora pomažu u finansiranju stvaranja svemirske letjelice Aurora.
Također zanimljivo: